U na­se­lju Trud­be­nik na­do­mak Nik­ši­ća ži­vi če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca Sa­ve Bi­go­vi­ća. Ži­vot od 150 eura ko­je do­bi­ja­ju na ime so­ci­jal­ne po­mo­ći ne mo­že po­pra­vi­ti dra­ma­tič­no sta­nje u ko­je su do­spje­li pri­je osam go­di­na.
Mi­li­ca Bi­go­vić, su­pru­ga Sa­vi­na, is­pri­ča­la je da su se ta­da do­se­li­li u na­se­lje Trud­be­nik i da se si­tu­a­ci­ja iz go­di­ne u go­di­nu kom­pli­ko­va­la.
- Go­to­vo da ne­ma pro­ble­ma a da nas ni­je za­de­sio. Objek­ti u ko­ji­ma sta­nu­je­mo pro­ki­šnja­va­ju, a iz ka­na­li­za­ci­je u za­jed­nič­kim ku­pa­ti­li­ma iz­la­ze nam pa­co­vi i bu­ba­šva­be. Stra­hu­je­mo od za­ra­ze. Uz sve to, dvi­je go­di­ne smo i bez stru­je, jer ni­je­smo bi­li u pri­li­ci da re­dov­no iz­mi­ru­je­mo du­go­va­nja pa su nas is­klju­či­li sa elek­tro­mre­že. Ne­mo­gu­će je da sa osnov­nim ure­đa­ji­ma u do­ma­ćin­stvu mo­že­mo po­tro­ši­ti 100 eura mje­seč­no. Ra­ču­ne kao da su na­pa­met pra­vi­li, a ne ra­ču­na­li po­tro­šnju, ka­že Bi­go­vi­će­va.
Do sa­da su do­bi­ja­li na pre­tek sa­mo obe­ća­nja. To­ga ni da­nas ne fa­li. Ali, sve se za­vr­ša­va sa­mo na obe­ća­nji­ma.
- Još pri­je tri go­di­ne po­sje­ti­li su nas pred­stav­ni­ci op­šti­ne, po­pi­sa­li su šta nam tre­ba od ma­te­ri­ja­la neo­p­hod­nog za sa­na­ci­ju ba­ra­ka. Ta­da su ka­za­li da će do­pre­mi­ti blo­ko­ve, lim za krov, pro­zo­re, ula­zna vra­ta, ko­ja sa­da ne mo­že­mo za­klju­ča­ti, već ih za­pre­ču­je­mo kao sto­ča­ri na šta­la­ma, ali ka­ko on­da ta­ko i da­nas – pro­ki­šnja­va sa svih stra­na – ka­že Bi­go­vi­će­va.
Ona is­ti­če da joj naj­te­že od sve­ga pa­da to što dje­ci te­ško da mo­že obez­bi­je­di­ti nor­ma­lan ži­vot i de­set da­na to­kom mje­se­ca, ta­ko da su pre­o­sta­lih dva­de­set vi­še glad­ni, ne­go si­ti.
- Pri­ma­mo sto­ti­nak eura i još pe­de­se­tak dječ­jeg do­dat­ka. Od to­ga ne mo­že­mo ku­pi­ti ni osnov­ne ži­vot­ne na­mir­ni­ce – bra­šno, ulje i še­ćer, da ni­je­smo glad­ni, i vre­ći­cu de­ter­džen­ta za veš i ne­ko­li­ko sa­pu­na, da odr­ža­va­mo hi­gi­je­nu. Te­ško je i na­šoj dje­ci Bog­da­nu i Kr­stu, ob­ja­sni­ti da hra­ne ne­ma. Do­go­di se da u ku­ći ne­mam ni ki­lo­gram bra­šna da bih hljeb za­mi­je­si­la ili ma­kar 50 cen­ti da hljeb ku­pim. Uz sve to neo­p­hod­no im je obez­bi­je­di­ti škol­ski pri­bor, pla­ti­ti rad­ne li­sti­će i sve što im je tre­ba za re­dov­no ško­lo­va­nje, ka­že Mi­li­ca Bi­go­vić.
Ona do­da­je da im ja­ko te­ško, ali da ne tra­že mi­lo­sti­nju.
- Naj­vi­še bi­smo vo­lje­li ka­da bi sop­stve­nim ra­dom mo­gli obez­bi­je­di­ti skrom­ne uslo­ve na­šim po­ro­di­ca­ma za ži­vot. Ipak, ne mo­gu, a da ne ka­žem da su nam mno­go pu­ta obe­ća­va­li da će nam re­no­vi­ra­ti objek­te i upri­sto­ji­ti ih za ži­vot, ali se to ni­je do­go­di­lo. Mo­ram da ka­žem i to da če­sto či­stim sta­no­ve, ula­ze, ili odr­ža­vam hi­gi­je­nu u ne­kom od ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta, ka­ko bih za­ra­di­la ma­kar dnev­ni­cu, i dje­ci ku­pi­la da ima­ju bar par­če su­vog hlje­ba, ka­že Mi­li­ca Bi­go­vić.
Sa­znav­ši za te­žak ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj po­ro­di­ce Bi­go­vić, po­sje­ti­la ih je na­ša no­vi­nar­ska eki­pa i u sa­rad­nji sa Ban­kom hra­ne uru­či­li smo im po­moć u hra­ni i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu. Mi­li­ca Bi­go­vić je za­hval­na na po­mo­ći i ka­že da ne mo­že za­bo­ra­vi­ti po­moć do­brih lju­di ko­ji su ih s vre­me­na na vi­ri­je­me zna­li da­ro­va­ti u hra­ni i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu.L.N.